Предавач: др Милан Ћирковић, научни саветник Астрономске опсерваторије у Београду и истраживачки сарадник Института за будућност човечанства при Филозофском факултету Оксфордског универзитета
Слободан улаз
Угледни научник др Милан Ћирковић повезаће у свом излагању провокативна питања и теме које су у науци и филозофији науке изазивале контроверзе, а која су везана, између осталог, за проблематику погодности свемира за постојање живота. Антропички принцип и антропичко расуђивање упућују нас питање „фине подешености“ универзума чији су параметри такви да допуштају опстанак и еволуцију интелигентних бића, интелигентних посматрача. „Велика тишина“ тиче се познатог Фермијевог парадокса који се састоји у супростављености претпоставке о постојању интелигентних живих бића ван Земље и недостатку доказа о контакту човечанства са тим бићима. Милан Ћирковић одбранио је докторат из физике на Државном универзитету Њујорка у Стони Бруку (САД)2000. године, где је претходно магистрирао из гео-наука 1995. године. Његови главни истраживачки интереси су у областима астробиологије (Галактичка настањива зона, СЕТИ),анализе ризика (глобални катастрофички ризици, епистемологија ризика) филозофије науке (антропичка начела, филозофија физике, студије будућности) и космологије. Ко-уредио је антологију Global Catastrophic Risks (Oxford University Press, Oxford, 2008),, која је позитивно оцењена и представљена у бројним светским научним гласилима, укључујући Nature i Science.. Аутор је првог уџбеника из вангалактичке астрономије на јужнословенским језицима (Увод у вангалактичку астрономију, Универзитет у Новом Саду, Нови Сад, 2008). Објавио је до сада књигу есеја „Општа теорија жирафа и други есеји“, „Парадокс нецепања атома: нови огледи о науци и фантастици“ „Шта је СЕТИ“, „Артефакт за свемирско путовање“, „Велика тишина“, (поменуте књиге на српском језику је објавио смедеревски "Хеликс") ”The astrobiological landscape” и око 200 научних, стручних и прегледних радова у истраживачким часописима и зборницима, као и преко 100 популарно-научних и новинских текстова. Превео више научно-популарних књига, укључујући наслове Ричарда Фајнмена и сер Роџера Пенроуза