40. ПОЗОРИШНИ ФЕСТИВАЛ НУШИЋЕВИ ДАНИ - такмичарски програм
Реч драматурга (извод): Процес драматуршког читања „Деце“ пре свега је био заснован на идеји читања женског гласа ауторке, оригинално постављеног у домен аутофикције. Драматуршки алати којима сам се служио су скраћивање и монтирање зарад реорганизације текстуалних површина у нове структуре намењене сценском извођењу. Опера „Деца“ тако не улази у домен репрезентације садржаја на традиционални начин, већ користи уписани глас ауторке као основну позицију са које се о одређеним садржајима говори. Текст Милене Марковић као упис њеног ауторског гласа (она свесно и намерно текст обликује говором из првог лица) употребљава се као траг њеног гласа који бива изведен од стране различитих извођача. На овај начин развија се процедура извођења њеног гласа уписаног у тексту роману-поеме, тај глас се фрагментира и компликује повећавањем броја оних који га изводе и манипулишу њиме поступком преузимања и његовим заступањем на сцени током трајања изведбе. На различитости извођача посебно се инсистира у самој изведби, од тога да ауторкин глас неретко постаје у изведби глас који преузима група, а тек повремено појединац односно појединка који никада нису строго одређени континуираном позицијом коју заступају, како би се избегла замка репрезентације саме ауторке на сцени. Транспарентност извођачких старосних, полних и родних разлика, потом истицање различитости певачке вештине којима извођачи тај глас преносе у овом оперском делу додатно усложњавају саму изведбу.
Реч композитора и редитеља (извод): У музици коју сам компоновала за „Децу“ покушала сам да пронађем боју колективног гласа тј. Милениног бића. Комплексност Миленине поезије и њена слојевитост ми је дала простор да тај колективни глас може бити и оперски, и обичан, да може бити и детињи и да може бити савршен у својој несавршеној боји. Гласови у „Деци“ су јединствен спој неспојивог и чини ми се самим тим добијамо један надглас који плови кроз просторе и који напросто одбија да буде дефинисан и ухваћен у замку класичне анализе. Миленина деца су слаба људска деца... покварена, уплакана, бесна, тетурава, дрхтава, скакутава, помамљена, омамљена, потуљена и сви хоће све... Вриштава људска деца... У позицији када компонујемо за децу врло често улазимо у замку прилагођења музике и заиста мислим да је то погрешно. Кроз стихове које сам цитирала Милена управо пише о томе да то дете јесмо ми који смо то исто дете заборавили, сакрили, увили у неке лажне норме и кодексе понашања. Када пишем тј. компонујем о њима постајем то исто скакутаво и вриштаво дете, ослобођено, срећно... Сам чин стварања онда постаје игра и радост без икакве мистификације и тескобе и само желим да тај стваралачки вртлог никада не престане и траје стотину хиљаду милион дана и стотину хиљаду милион ноћи...
По роману Милене Марковић
Позориште: Народно позориште у Београду
Композиторка и редитељка: Ирена Поповић
Улоге: Нела Михаиловић, Сузана Лукић, Предраг Милетић, Вања Милачић, Павле Јеринић, Милена Ђорђевић, Бојана Стефановић, Бојана Бамбић, Драгана Варагић, Александар Вучковић, Миона Марковић, Теодора Спаравало, Јелена Благојевић, Владан Матовић
Либрето: Димитрије Коканов
Музичка драматургија: Јелена Новак
Драматургија представе: Димитрије Коканов
Кореографија: Игор Коруга
Костимографија: Селена Орб
Сценографија: Мираш Вуксановић
Сценски говор: Љиљана Мркић Поповић
Стручни сарадник редитеља: Ана Григоровић
Корепетитор: Иван Мирковић
Асистент композиторке/редитељке: Никола Драговић
Продуценти: Вук Милетић, Милош Голубовић
Инспицијент: Александра Роквић
Суфлер: Љубица Раковић
Асистент костимографа: Марко Јечменица
Инспицијент на пракси: Ана Зорић
Певачи: Тамара Митровић, Искра Сретовић, Марко Костић
Камерни оркестар:
Никола Драговић концерт мајстор, виолина, бас гитара
Иван Мирковић, клавир
Александар Јован Крстић, флаута, саксофон
Владимир Гурбај, кларинет
Лука Спаравало, виолина
Александра Кијановић, виола
Павле Ракочевић, виолончело
Александар Петровић, контрабас
Вид Милошевић, удараљке
Тина Младеновић, мала харфа, клавир, електроника
Дечји хор „Надe“, хор води Биљана Сименовић
Дизајн светла: Милан Коларевић
Мајстор маске: Марко Дукић
Мајстор позорнице: Невенко Радановић
Мајстор тона: Тихомир Савић и Перица Ћурковић
Костим и декор израђени у радионицама Народног позоришта у Београду
Цена улазнице за партер је 800 динара, а за балкон 600 динара.
Куповином комплета улазница за све програме остварујете попуст од 20%.
Улазнице можете купити онлајн путем сајта sdkultura.rs и на билетарници Центра за културу Смедерево. Регистровани онлајн корисници имаће сталан попуст од 10 посто приликом онлајн куповине који важи за све програме са наплатом улазница.
Телефони билетарнице: 026 4624 815 и 064 8295 345.
