У инспиративном предавању „ Симболика вука у српској и староенглеској епици“ др Данијела Лекић, истраживач сарадник на Институту за књижевност и уметност, говорила је о представама о вуку у свету мита, ритуала, култа, при чему је указано и на двојство у представама о природи вука као дивљег, неприпитомљеног бића које су биле распрострањене на индоевропском тлу. Током излагања упућени смо на димензију хтонског, злокобног, демонског, предаторског повезану са веровањима о пореклу вука, а са друге стране атрибути вука су повезани са идејом мудрог вође, дародавца, заштитника, храброг ратника и јунака. Др Лекић је уз истицање односа према вуку у словенској традицији у којој је вук сагледан и као посредник између људи и оностраног, скретање пажње на обичаје усмерене на то одобровоље вука, говорила и о Дабогу као врховном божанству Словена који је замишљан у вучјем обличју. Говорећи о начину на који су се митске представе одразиле на српску епику, гошћа је акценат ставила на обележја Змаја огњеног Вука као јунака заступљеног у епској поезији.
Симболика вука у староенглској епици представљена је кроз позивање на еп „Беовулф“ и тематизацију чудовишта под именом Грендел, крволочног отпадника, усамљеника, „Каиновог потомка“, а уз њега и његове мајке, такође хтонског бића која је и окарактерисана као вук. Изнето је и тумачење према коме се вук повезује и са ратничком махнитошћу.
Истраживање етимологије у коме је садржана једна од драгоцености предавања указало је значења везана за карактеризацију вука, а излагање је упутило и на хоризонте сагледавања односа паганске прошлости и наслеђа и учинака христијанизације.
