Предавање „Античке теме у сликарству симболизма – Гистав Моро” које је 12. марта одржала др Јована Николић, историчар уметности и научни сарадник на Институту за историју уметности при Филозофском факултету у Београду, истакло је особености израза и однос према уметности јединствене и изузетно значајне ауторске појаве у сликарству 19. века, Гистава Мороа, у чијем опусу античке теме заузимају знатан део. Како је показано током програма, Моро се у стварању држао традиције академског и историјског сликарства, али је био оригиналан и инвентиван у приступу античким митовима које је тумачио у симболистичком кључу. Митови су били полигон за испитивање унутрашњаг света, човековових тежњи, снова, позиције и судбине уметника и уметности, као и проблематизовања друштвених појава доба у коме је сликар живео. Кроз анализу одабраних композиција, Јована Николић је истакла кључне теме којима се Моро бавио инспирисан светом античких божанстава, хероја, антихероина. Слика „Просци” на којој Моро представља масовну смрт Пенелопиних просаца доноси визију деловања хероја који кажњава и успоставља ред уз присуство Минерве као заштитнице, док дело „Прометеј” приказује кажњеног хероја, доносиоца просветљења и чувара цивилизацијских тековина, смиреног, узвишеног и христоликог, мученог од стране лешинара, уместо од стране орла. Направљен је осврт и на слике „Орфеј” који је за Мороа био персонификација идеалног уметника, на симболику лире и Орфејеве главе, и на разлику аполонијског и дионизијског у схватању стварања. Указано је и на специфичности визије Орфеја на слици „Орфеј на Еуридиконом гробу”. У бављењу делом „Едип и сфинга” као кључни чинилац истакнуто је одолевање искушењу, пожуди, заводљивости, тријумфу интелекта над анималном и ирационалним. Фатална жена као једна од важних тема у Мороовом сликарству обрађена је на примерима његових слика „Јелена на зидинама Троје” и „Јелена на вратима Сека”, које, свака на свој начин, представљају смртоносно дејство деспотске, ужасне лепоте. Завршница излагања припала је анализи комплексне, раскошне и детаљима богате композиције „Јупитер и Семела”, моћном представом апотеозе, преображаја, идеализације, прочишћења и успона у вишу сферу кроз визуелни приказ хијерахије принципа, на коме видимо хтонски, мрачни свет, као и небеску, идеалну сферу. Као идеја и порука од суштинске важности у Мороовом бављењу митским бићима и античким темама изражена је борба духа над материјом и победа духовног идеала над материјалним.
