Други сусрет са Вером Хорват, историчарем уметности, песником, есејистом, преводиоцем, посвећен симболици у бајкама обухватио је тумачења ауторских бајки. У осврту на Андерсенове бајке, указано је на „Снежну краљицу” као филозофску поему са метафизичком димензијом и на њену актуелност у погледу човекове перцепције света. Скренута је пажња на заводљивост зла као један од аспеката бајке, као и на значај станица на путу девојчице (невиности и љубави) ка царству Снежне краљице ради спасења пријатеља. Тематизовање познатог „Ружног пачета” акцентовало је проблематику прилагођавања, (не)аутентичности и идентитета, а подсећање на бајку „Снешко” упутило је на унутрашњи конфликт као суштински чинилац психе. Тумачење „Лепотице и звери” Шарла Пероа (или „Гримизног цвета” Сергеја Аксакова) понудило је рефлексију о природи жеље, симболику цвета који чува значење љубави и поглед на преображавајућу снагу срца које се усмерава без предвидљивог исхода, али и осврт на зазор од додира. Карактеризацију уметника и смисла стваралаштва донело је тумачење „Каменог цвета” Павела Бажова, бајке која суочава са питањем настојања да се дође до апсолутне лепоте, односно до живости лепоте кроз дело. Духовно и религијско значење Пушкинове „Бајке о рибару и рибици” осветљено је кроз осврт на симболику амбијента у коме се дешава сусрет са рибицом, као и на однос духа и тела кроз излагање о разбуктавању жеља.
