×
03.
Јул Недеља
21.00
Мали град Смедеревске тврђаве

Театар у тврђави

Фалстаф - Веселе жене виндзорске

Народно позориште „Стерија“ Вршац | 


Играју: 

Витез Џон Фалстаф - Милош Ђуровић 

Госпођа Журка - Тамара Тамчи Тоскић 

Пастор - Иван Ђорђевић 

Фентон - Пеђа Грујић 

Џорж Пеџ - Срђан Радивојевић 

Френк Форд - Марко Аџић 

Судија - Младен Вуковић 

Госпођа Пеџ - Јован Божић 

Ана Пеџ - Јована Андрејевић Грујић 

Госпођа Форд - Вања Јањић 

Пистол - Моника Болдовина Бугле 


По делу Виљема Шекспира

Режија: Даријан Михајловић

Сценограф: Софија Лучић 

Kостими: Дрина Kрлић 

Избор музике: Даријан Михајловић 

Сценске пробе: Жељко Ћела 


Критика представе „Веселе жене виндзорске“: 

Ненаграђени позоришни труд 

Остарели сиромашни витез, сир Џон Фалстаф, нарцисоидни хвалисавац склон ићу и пићу колико и ситним преварама, кукавица завидне стомачине, најславнији је комички лик енглеског театра. Створио га је Вилијам Шекспир и провео га кроз три историјске хронике, да би му у комедији Веселе жене виндзорске дао позицију љубавника у покушају и покретача готово читаве радње. 

Све се збива међу припадницима грађанске класе у Енглеској Шекспировог времена, што је јединствен случај међу његовим делима. Реч је о веселој комедији о витезу ленштини, који излаз из немаштине сагледава у двема угледним госпођама и богатству њихових мужева, те и једној и другој напише истоветно љубавно писмо. Мудре госпође открију истог часа превару, осмисливши освету и силно се забавивши успут. У овај главни заплет се укључује готово читава заједница, што је ретка прилика да се провири у свакодневицу Шекспировог времена. Подзаплет се тиче љубавне приче двоје младих, што девојчини родитељи покушавају да осујете, при том имајући у виду свако свог пожељног младожењу. Уз мало лукавства, и овде љубав побеђује. Је ли Шекспир имао ишта на уму осим безазлене забаве за публику, то не можемо знати. Али оно што испод те забаве јасно пробија је положај жене у тадашњем друштву, каквог год рода и којег год узраста да је. Овде жене бране своју част, односно своју љубав, искључиво лукавством, јер је то једино оружје које им је на располагању у свету мушке превласти и неупитне моћи. 

Дарјан Михајловић режијом од комедије прави бурлеску, прибегавши грубом карикирању ликова и претворивши их у хомогену групу. Љубавна прича – а то је једини фрагмент написан у стиху – нашла се у истом кошу са ни мало лирским брачним игрицама и општим подвалама. 

Главно глумачко средство је лудизам, што овде превазилази оквире разиграности, склизнувши повремено у тривијалну лакрдију. Све прераста у грубу, хладну гротеску, која своје објашњење добија тек при крају. Михајловић чини све да заобиђе понуђену му лагану комедију, учитавши у наратив суровост света која доводи до смрти Фалстафа. Што је крај преузет из Хенрија Петог. Колико год код Шекспира ствари нису црно-беле, Михајловић је овим поступком обрнуо оригиналну поставку по којој некаква правда ипак побеђује на крају, па је утолико дошло и до новог наслова - Фалстаф и веселе жене виндзорске. 

Милош Ђуровић се успешно изборио са свим изазовима које носи комплексна позиција лика какав је Фалстаф. Пре је забаван него комичан, иако озбиљан. Једнако промишљено своје ликове носе Јована Божић као госпођа Пеџ, Вања Радошевић као госпођа Форд и Тамара Тоскић као госпођа Журка, уз Срђана Радивојевића, Ивана Ђорђевића, Марка Аџића и Монику Болдовина Бугле. Глумачки ансамбл заокружују Младен Вуковић и Предраг Грујић. Занимљива, шекспиријански празна сцена, на којој неколико буради успева да буде све што треба од простора, дело је Софије Лучић, уз сликовит костим реплику на епоху Дрине Крлић. Веселе жене виндзорске вршачког позоришта су представа коју док гледате упорно размишљате колико је ту доброг, а ипак неискориштеног материјала. 

Аутор: Александра Гловацки 


Цена улазнице: 400 динара.