Мултимедијални целовечерњи перформанс за сопран, клавир, електронику и видео. Седам сцена се заснива на љубавној лирици савремених српских песника (Жељко Мијановић, Љубинко Томановић, Ана Ристовић), а упоредо се прате прате два феномена: са једне стране пролазност и трајање, а са друге три временске димензије – прошлост, садашњост и будућност. Стих Ане Ристовић „у свету умирања, неко рађање се увек дешава“ је својеврсни лајт мотив циклуса, те самим тим најављује оптимистичан исход у потрази за љубављу.
Учесници:
Мина Ковач Марковић, сопран
Душан Марковић, клавир
Татјана Милошевић, композиторка
Марко Ђурић, редитељ
Олга Маркалова, дизајн
Слободан улаз