Теми чија обрада не доноси лаке одговоре и позива на темељено преиспитивање, „Кривица, морал, вредности – шта чини доброг човека?”, била је посвећена трибина у склопу које је вођен разговор са психијатром који делује при Институту за ментално здравље и једним од аутора подкаста „Два и по психијатра”, Михаилом Илићем. При овом сусрету указано је на разлику између осећаја кривице са корективним ефектом и угрожавајуће кривице. Размотрена је и проблематика везана за питање да ли мерило процене неког деловања као својственог добром човеку препознајемо у мотивима и намери или у последицима тог деловања. Упитаност о супстанцијалној моралности (или о томе да ли је човек по природи добар) Илић сагледава у духу егзистенцијалистичке позиције према којој нема унапред дате људске природе. Релација кривице и доброте у међуљудским односима посматрана је и на плану унутрашњег конфликта између потребе за аутономијом и потребе за припадањем. Трибина је обухватила и осврт на потребу за самокажњавањем због изневеравања својих стандарда или повређивања другог, у чему психијатар види механизам избегавања одговорности и пропуштање особе да разуме узроке своје грешке и иде даље путем кориговања. Причали смо и о претераној кривици повезаној са поунутарњењем и заоштравањем критичког односа, о императиву непогрешивости и доживљају постигнућа као никада довољних. Било је речи и о могућности преображаја у смеру беневелонтности особе која је са суровошћу третирала друге, о осећају кривице услед повређивања другог без намере, о односу етике и еволуције, као и о патолошким видовима доброте.
Среда, 23. септембар 2026. године
