Програм који је 12. фебруара обухватио пројекције два крактометражна филма, „Мијазма” Петра Ткалеца и „Повратак” Бранислава Чемана, остварења награђена на овогодишњем, четвртом издању фестивала „Одраз страве”, као и разговор са ауторима и директорком фестивала Маријом Станојевић, отворио је хоризонте ауторског израза и визије, који су, у сваком од филмова на свој начин, повезани са искуством страве. Након пројекција које су говориле о брижљивом настојању да се постигну уметнички квалитет, сугестивност и озбиљан третман теме, ликова и амбијената, разговор је приближио присутнима сам концепт фестивала, темељне идеје организатора које се тичу схватања страве, порекла назива самог фестивала које упућује на значење и симболику огледала, могућности које се отварају ауторима на фестивалу, односа према краткометражном филму. У инспиративном и плодном разговору са редитељима приказаних филмова, могли смо чути, са једне стране, шта је заправо у стваралачком тумачењу Петра Ткалеца мијазма која натапа и прожима све елементе његовог филма, како је приступио сржном контрасту између напора младог изуметеља усмерених на излечење оболеле старице и осорности у њеним реакцијама, шта је био лични и породични подстицај да се та тема обради и која су значења коју су кроз његову имагинацију и естетизацију добили чиниоци целокупног амбијента филма; са друге стране, Бранислав Чеман упознао нас је са односом према изазову дочаравања постапокалиптичног света на филму, улогом библијско - профетског тона у изградњи атмосфере филма, питањем последица подршке девијантном уму, са значајем евокације сакралног и култног, као и језика амбијента и топоса за постизање ефекта страве.
