Период касне антике је оличен не само турбулентним политичким догађајима у Римском царству условљеним нападима варвара и немогућношћу римске државе да одржи мир и просперитет у бројним провинцијама, већ и слабљењем и опадањем популарности паганства услед ширења и јачања нове религије - хришћанства. Низ римских царева почевши од Констнтина Великог доноси од 4 века н. е. законе којима се забрањује не само практиковање жртвовања у крви паганским божанствима, већ и затварање паганских храмова. На удару званичне римске власти су посебно биле тзв. мистеријске религије, које су обећавале васкрснуће и вечни живот верницима након њихове смрти, због чега су и представљале највеће противнике хришћанству које је од њих и "позајмило" значајан део сопствене теологије. У римским провинцијама централног Балкана, као и у другим римским провинцијама царства, поменута дешавања су оставила трага у хришћанском изливању гнева против пагана у виду декапитирања култних статуа паганских божанстава и уништавања њихових сакралних места, односно светилишта. Предавање "Пагани и хришћани у касној антици на Централном Балкану" ће се поред горе поменутог, дотаћи и бројних питања која нуде могуће одговоре о односу пагана и хришћана, а од којих су нека: колико је романизовано становништво централног Балкана било упознато са паганском религијом и на који начин је хришћанство стицало своје поклонике на овој територији, колико и како непокретно (остаци паганских светилишта) и покретно археолошко наслеђе (археолошки артефакти) сведоче о односу пагана и хришћана у касној антици и да ли су и на територији централног Балкана у новим хришћанским мотивима и теологији садржани трагови паганства и у којој мери.
Предавач: др Надежда Гавриловић Витас, археолог, Археолошки институт Београд