Издавачка кућа Хеликс вас позива на промоцију збирке прича Писма из Латинског кварта, аутора Саше Пауновића (1967-2023), рођеног у Смедереву.
О књизи ће говорити:
Татјана Лазаревић – професорка српског језика и књижевности
Kатарина Јешић – уредница у Хеликсу
Приче из књиге ће читати глумица Ивона Митић.
Саша Пауновић је рођен 1967. године у Смедереву. Половином деведесетих се одселио у Француску, где се бавио индустријском роботиком и писањем прозе на два језика. Прозни радови су му објављивани у зборницима, часописима и на регионалним књижевним интернет порталима, а поједине приче преведене су на енглески језик. Умро је у Паризу 2023. године.
Зашто писци пишу и објављују? Постоји пуно одговора на ово начелно питање, али један од честих и објективних гласи: да би сведочили о свом доживљају света и да би оставили траг о себи, о својој околини, о свом времену... Чини ми се да је Саша Пауновић управо зато писао своје кратке прозе – као сведочанства о себи, о својој околини, о времену у којем је живео, као и местима на којима се одвијала његова животна прича. Париз и обале Сене је Саша Пауновић релативно добро упознао, радећи у великом граду разне послове, од цепача карата за рингишпил у луна парку до запослења у индустријској роботици – тако да га не дивинизује. С друге стране, Саша је пре Париза добро упознао и свој родни град и његову околину, као и обале Дунава, па ни Смедерево није представљао, у машти ни на папиру, као некакво идеализовано место. Али и Париз и Смедерево, две најважније урбане тачке у свом животу, Саша Пауновић је волео и трудио се да их разуме у сложености њихових симболичких и реалних значења. Верујем да ћете са пажњом и сетом прочитати његову искрено написану књигу о изгнанству и носталгији. У њој је однос приватних, егзистенцијалних прича и глобалног, историјског плана, на најширем хоризонту у много чему трагичног историјског доба, добио поштену личну интерпретацију – а то је суштина Пауновићевог ауторског писма. (из предговора Васе Павковића)
Слободан улаз
