У предавању се указује на сличности и разлике које постоје између начина на који се представа вука у митологији огледа у српској и староенглеској епици. Наиме, као митолошко биће, вук је представљен и као отимач, убица и предатор, али с друге стране и као заштитник, било као мудри вођа или као ратник који штити нападнуте и угрожене. Ова двострукост препознаје се и код ликова којима су у епским представама приписане одлике вука, у овом случају Змају Огњеном Вуку у српским епским песмама и Гренделу и његовој мајци, чудовишним бићима против којих се бори Беовулф, јунак истоименог староенглеског епа. Испитује се такође и начин на који се име животиње изводи у различитим језицима који припадају индоевропској породици што ће послужити као основа за указивање на заједничке корене оваквих приказа. Осим тога, истиче се и друштвени контекст, са посебним акцентом на покрштавање, који је могао да утиче на претежно позитивно или негативно приказивање вука у српској и староенглеској епици.
Предавач: др Данијела Лекић, научни сарадник на Институту за књижевност и уметност
Слободан улаз
