„Поранио Облак Радосаве
Низ широко поље Годоминско.
Кад је био на сред Годомина
Сретоше га дв’је госпође младе:
Једно љуба Бијелић-војводе,
А друга је Златокосић Павла.
Кад сретоше Ђурђевог војводу
О скуте му обискоше младе,
Љубе Рада у скут и у руку.“
Овако о војводи Раду пева народни певач. А тај војвода Ђурђев, тај поштовани јунак, нико је други до Радич Поступовић, велики челник, војни заповедник ком је деспот Ђурађ поверио не само многе важне дворске послове већ и сопствени живот на чување.