Ако се за Старе Грке не зна поуздано, за Старе Римљане се и те како зна да су овде градили своја насеља. Близу Дунава, на Златном брегу, оном на ком су пре њих живели Колхиђани, изградили су насеље са војном постајом које ће се, записали су то, звати Монс Ауреус. Друго насеље, под називом Винцеиа, саградили су подаље од Дунава на данашњем Ковачићеву, илити Ћириловцу како га старији Смедеревци још увек зову.
Но, Римљани су нам важнији због онога по чему ће Смедерево постати познато, а што се у јесен слави – због вина и грожђа. Наредбом римског цара Марка Аурелија Проба на Златном брегу и Плавинцу посађени су први виногради. До тада Римљани нису дозвољавали да се винова лоза гаји ма где ван Италије. Проб је забрану прекршио. У годинама мира, да би упослио војнике, наредио је да се од Сирмијума до наших крајева подигну виногради. Песковити Златни брег и Дунав од ког се као од огледала сунчева светлост одбијала ка њему, обећавали су добар род. Из те тада посађене винове лозе настала је аутохтона сорта златно-зеленкастостог грожђа које се данас зове смедеревка.
Проб је приказан са својим војницима и весталкама – свешетеницима богиње Весте задуженим за чување вечне ватре која симболише постојаност и трајност Римског царства и обезбеђују милост богова.
Са њима се завршава наша друга прича о Смедереву пре Смедерева.
Фото: Иван Веселиновић
