Ово предавање ближе ће представити однос српских деспота и њихове властеле од 1402. до 1459. када је престала да постоји српска средњовековна држава. Стефан Лазаревић је добијањем титуле деспота августа 1402. стекао велики углед у односу на остале српске великашке породице. Ова титула му ипак није могла одмах обезбедити потпуну верност сопствене властеле и супрематију над Бранковићима. Већи део властеле стао је 1409. на страну његовог брата Вука. Међутим након што је његов брат пострадао јула 1410. деспот Стефан је успео да сломи моћ крупне властеле. Од тада па све готово до пред сам крај постојања Деспотовине властела неће угрозити неприкосновени положај српских владара. Након првог пада Деспотовине 1439. било угледних властелина који су настојали да одрже свој положај приклањајући се османском освајачу. Након смрти деспота Ђурђа Бранковића децембра 1456. дошло је у владарској породици до поделе на протурску и проугарску струју која се запажа и међу властелом, што ћемо детаљније појаснити. Током предавања биће речи о томе које су биле обавезевластеле у корист владара. С обзиром на опасност од Османлија у том погледу дошло је и до извесних измена. Властела је и даље могла слободно располагати баштинама, али су јој деспоти чини се радије додељивали поседе у пронију која је била условни тип земљопоседа, који се могао одузети у било ком моменту. Појаснићемо и до каквих је промена дошло у систему државне управе, с обзиром да је њено функционисање зависило од властеле. Истакнути припадници елитног слоја укључили су се у ово доба у уносне послове у вези са рударством, на шта ће такође бити скренута пажња. Своје духовне тежње властела је и у овом раздубљу исказивала подизањем задужбина. Обрзаложићемо и који су били главни видови забаве властеле у Држави српских деспота.
Предавач: др Милош Ивановић, историчар, виши научни сарадник на Историјском институту Београд
Слободан улаз
