Представа коју нико неће видети
Да ли можемо да доживимо позориште без чула вида? Да ли сте спремни за овај изазов? Да ли сте спремни за представу коју нико никада није видео? Представа Inner Lights (Унутрашња светла) код публике стимулише сва чула, сем чула вида. Њена радња се одвија непосредно поред публике, а сваки посетилац стиче интезивнији утисак, јер сам постаје протагониста представе. Сценски мрак оживљава унутрашње пејзаже једног живота који се кроз сплет мириса, укуса, додира и звукова одмотава у сваком од посетилаца, на њему јединствен начин. Пејзажи живота у Србији, који су главни мотиви ове представе, боје јединствену слику обичаја, веровања и менталитета једног народа и тиме откривају о њему много више него што око може видети.
Театар затворених очију
Сваки гледалац добија повез за очи неопходан за праћење/учешће. На почетку сваке представе, водитељ даје посебне инструкције правила представе и скреће пажњу на евентуалне сегменте који могу утицати на посетиоца да обрати пажњу у случају страхова (мрак) или других детаља који могу да наруше његове принципе (верски пост, конзумација одређене хране и пића током представе). Након постављања повеза, публику воде глумци који су прошли посебну обуку за вођење слепих особа, до њихових места која се налазе на сцени (максимално 32). Током представе код публике се активирају сва чула, сем вида:
Чуло слуха – кретање и ефекти које производе глумци на сцени, музичари који изводе звучне ефекте и музику на инструментима уживо и посебно дизајниран звук снимљених аудио-ефеката;
Чуло мириса – мирисни ефекти који употпуњују сваку сцену и њен пејзаж (нпр. возна станица, плажа, кафетерија и сл) или ликове који окружују публику;
Чуло укуса – публици се од сцене до сцене, када драмска радња то захтева, сервира разна храна и пића;
Чуло додира – дискретни додири који не вређају достојанство публике, али употпуњују радњу и доживљај (руковање, загрљај и сл), као и осети атмосферских појава (ветар, киша, врућина и сл).
Театар затворених очију је имерзивно/сензорно позоришно искуство у коме је посетилац уједно и протагониста, тј. стављен је у директан/активан контакт са драмском радњом. Посетилац тако стиче утисак да се налази на ексклузивном месту когнитивног посматрача живота једне особе, где постепеним драмским развојем долази до осећаја идентификовања са централним ликом. Међутим, драмска радња дозвољава сваком посетиоцу да доноси и мале самосталне одлуке и интервенције које утичу само на њега (он/она одлучује о томе да ли ће учествовати у некој радњи или неће (нпр. плес, песма, конзумирање хране и пића, интеракција са осталим ликовима и сл). Представа се завршава ван сцене. Глумци изводе публику до почетног места, где могу да коначно скину своје повезе. Као сувенир са свог путовања, сваком посетиоцу остаје различита ситна реквизита представе. Ове представе у потпуности могу да прате и слепе особе.
ПРОДУКЦИЈА: Позориште ПАТОС
РЕЖИЈА и ТЕКСТ: Владислав Нешић
ИГРАЈУ: Ада Вера Петковић, Ивона Митић, Катарина Пендић, Анђела Младеновић, Марија Ненадов, Филип Банчов, Павле Шакић и Душан Вулић
СПЕЦИЈАЛНИ ГОСТ: Љуба Нинковић
САРАДНИЦИ НА ТЕКСТУ: Данијела Стојковић и Мина Саблић
ОРИГИНАЛНИ ТЕКСТОВИ: Слободан Станковић, Мара Ожеговић, Милош Пржић, Марко Цветковић, Данијела Стојковић
МУЗИКУ ИЗВОДЕ: Милош Пржић (хармоника), Миле Ђорђевић (хармоника и бубањ) и црквени хор Слога
ДИЗАЈН ЗВУКА: Љуба Нинковић
ТОН-МАЈСТОР: Марко Адамовић
СТРУЧНА САРАДНИЦА: Јелена Стојановић, председница Градске организације Савеза слепих Србије Смедерево Сарадници: Градски савез слепих и слабовидих особа Смедерево
ИЗВРШНИ ПРОДУЦЕНТ: Душан Вулић
ПОДРШКА: Центар за културу Смедерево
ПУБЛИКА: 32 особе по извођењу
ТРАЈАЊЕ: 60'
УЗРАСТ: 12+
Улаз је слободан уз преузимање бесплатних улазница на билетарници Центра за културу Смедерево.
