Наш разред

Реч редитеља: 

Наш раз­ред – исто­ри­ја у XIV часо­ва, пра­ти суд­би­не десе­то­ро дру­га­ри­ца и дру­го­ва, Поља­ка и Јевре­ја, кроз деце­ни­је два­де­се­тог и два­де­сет првог века. Дра­ма је фик­ци­ја иако инспи­ри­са­на кон­крет­ним дога­ђа­јем – зло­чи­ном истрбље­ња Јевре­ја у месту Једваб­не 10. јула 1941. који су почи­ни­ли Поља­ци. Она је сна­жан умет­нич­ки облик вели­ке лепо­те и сна­ге. Песник је ту да упо­зо­ри, опо­ме­не, поста­ви пита­ња зајед­ни­ци, поје­дин­цу шта би ура­дио у датој ситу­а­ци­ји, како бити човек у нечо­веч­на вре­ме­на, зашто се нешто дого­ди­ло, како је било то могу­ће. И она то чини. 

Наш раз­ред је и Наш раз­ред. И лако у дра­ми пре­по­зна­је­мо огле­да­ло иску­ста­ва мржње, наси­ља , зло­чи­на, пори­ца­ња, про­го­на исти­не…. Облик дра­ме, њена фор­ма је као судар ира­ци­о­нал­ног- поет­ског и доку­мен­та­ри­стич­ког, наив­но­сти и окрут­но­сти, маште и фак­то­гра­фи­је. Имре Kер­тес, писа­ц рома­на Бесуд­бин­ство о свом иску­ству четр­на­е­сто­го­ди­шњег јевреј­ског деча­ка који доспе­ва у наци­стич­ки логор у Пољ­ској, у Доси­јеу K пише: Свет фик­ци­је је суве­ре­ни свет који се рађа у гла­ви ауто­ра и сле­ди зако­не умет­но­сти. Писа­ње је поја­ча­ни живот. То је раз­ли­ка изме­ђу рома­на и живо­то­пи­са. Изме­ђу дра­ме и оно­га што је детаљ­но опи­са­но у књи­га­ма Сусе­ди Ј. Т. Гро­са или Ми из Јадваб­неа, Ане Биконт. 

Наш Раз­ред је рас­пра­ва, при­ча­ње при­ча несми­ре­них душа, јав­на испо­вест зло­чи­на­ца и жрта­ва, дру­го­ва и дру­га­ри­ца, пред нама, риту­ал ини­ци­је у исти­ну.У вре­ме­ну у којем живим, вре­ме­ну нових обли­ка тота­ли­та­ри­зма, тра­ве­сти­ра­ног и ого­ље­ног фаши­зма, вре­ме­ну које под­сти­че наси­ље у разним обли­ци­ма, вре­ме­ну поли­тич­ких зло­у­по­тре­ба исто­риј­ских чиње­ни­ца, неги­ра­ња и про­го­на исти­не, вели­ча­ња зло­чи­на и зло­чи­на­ца, дра­ма је сна­жан позив да пре­и­спи­ту­је­мо савест, да раз­ми­шља­мо о кри­ви­ци и одго­вор­но­сти о Нашем раз­ре­ду. 

У еки­пи је мла­да глу­мач­ка поде­ла. Дана­шње, мла­де гене­ра­ци­је нису одго­вор­не за зло­чи­не почи­ње­не у про­шло­сти у наше име. Али, сва­ки човек јесте одго­во­ран за то како се одно­си пре­ма зло­чи­ну, и пре­ма про­шло­сти која очи­глед­но није про­шлост него жива рана која не може да зара­сте док год се исти­на про­га­ња, бежи се од ње или се неги­ра. Kо даје дозво­лу за уби­ја­ње, про­гон и уни­ште­ње Дру­гог, ко даје дозво­лу да се мани­пу­ли­ше исти­ном, како се кре­и­ра фигу­ра непри­ја­те­ља, како рађа мржња, шта је херој­ство, и још низ пита­ња која се тичу саве­сти, сло­бо­де, одго­вор­но­сти и кри­ви­це поста­вља Наш раз­ред. О добру и злу, о онда и сада, о чове­ку и нечо­ве­ку… 

Дра­ма је и позив да чита­мо Пита­ње кри­ви­це Kар­ла Јаспер­са, да раз­ми­шља­мо о томе шта је кри­вич­на одго­вор­ност, шта поли­тич­ка, шта морал­на а шта мета­фи­зич­ка. Мла­де гене­ра­ци­је су нај­дра­жи плен за савре­ме­не зло­чин­це који извр­ћу исти­ну, тру­ју им душу, и врбу­ју их лажи­ма и опсе­на­ма за будућ­ност нових зло­чи­на, про­го­на. А да би зло побе­ди­ло – као што рече рабин – довољ­но је да добар човек не учи­ни ништа. 

Народно позориште Београд 

Према драми Тадеуша Слобођанека 

Преводилац: Бисерка Рајчић 

Режија, адаптација и избор музике: Татјана Мандић Ригонат 

Сценограф: Бранко Хојник 

Kостимограф: Ивана Васић 

Kомпозитор: Ирена Драговић 

Сценски говор: др Љиљана Мркић Поповић 

Сценски покрет: Игор Kоруга 

Видео рад: Јелена Тврдишић 

Продуценти: Немања Kонстантиновић, Вук Милетић 

Инспицијенти: Сања Угринић Мимица, Ана Зорић 

Суфлер: Марија Недељков 

Улоге: 

Зоха НИНА НЕШKОВИЋ 

Рахелка/Маријана СУЗАНА ЛУKИЋ 

Дора ЈЕЛЕНА БЛАГОЈЕВИЋ 

Ришек ВУЧИЋ ПЕРОВИЋ 

Владек НЕДИМ НЕЗИРОВИЋ 

Зигмунт ПЕТАР СТРУГАР 

Хењек ДАНИЛО ЛОНЧАРЕВИЋ 

Јакуб Kац ДРАГАН СЕKУЛИЋ 

Абрам ДУШАН МАТЕЈИЋ 

Менахем ЈОВАН ЈОВАНОВИЋ 

Музичари: 

Кларинет - ВЛАДИМИР ГУРБАЈ 

Виолина - НИKОЛА ДРАГОВИЋ 

Хармоника, клавир - ИВАН МИРKОВИЋ 

Асистенти композиторке: Иван Мирковић и Никола Драговић 

Kорепетитор: Иван Мирковић 

Помоћник сценографа: Андреја Рондовић 

Асистент костимографа: Ивана Шешлија 

Цена појединачне улазнице је 500 динара. Куповином комплета улазница остварујете 20% попуста. Такође важи попуст 20% за пензионере, уз пензиони чек и регистрацију на благајни Центра за културу Смедерево.

Улазнице можете купити на благајни Центра за културу Смедерево и онлајн путем сајта sdkultura.rs. Куповином онлајн карата остварујете попуст од 10%.